Sobno bilje

Danas, prilike su se izmenile: svi smo u mogucnosti da u svom stanu obezbedimo biljkama najneophodnije – svetlost, temperaturu i vlažnost. Svako ko želi može da ima sopstvenu “baštu” kojom ce ulepšati svoj životni prostor. Biljke su nešto živo, nešto što nam daruje priroda i samim tim zrace uvek novom i drugacijom lepotom.
Ovom prilikom, analiziracemo moguce negativne faktore i time ubediti i najvece skeptike da je njihovu želju za lepim biljkama u svojim domovima lako moguce realizovati.

Nedostatak svetlosti

To je jedno od najcešcih opravdanja onih koji ne uspevaju da odgaje biljke u kuci. Biljke, medutim, mogu da žive i u uslovima u kojima nema nimalo prorodne svetlosti, jer veštacku mogu da koriste 6 do 7 sati dnevno. Mnoge naše sobne biljke imaju tropsko ili suptropsko poreklo, što znaci da su donete iz džungle gde je svetlost znatno smanjena. Sa druge strane, biljke koje me dolaze iz Brazila ili sa Jave, vec su navikle na mnogo skromnije životne uslove koji vladaju u nekim krajevima naše zemlje, a nema ni sumnje sa im je priroda podarila osobine koje ce im omoguciti da se bez teškoca prilagode životu u našem stanu. U mnogim gradovima na severu ljubitelji sobnim biljka rešenje za nedostatak svetlosti pronalaze u konstantno upaljenom veštackom svetlu.

Nedostatak toplote

Za biljke to nije nikakav problem , osim kada ih držimo na promaji ili na udaru hladnog vazduha ili suprotno, na visokim temperaturama kao u sauni. Važno je zapamtiti da za ožednele i dehidrirane biljke ne postoji ništa gore od osveženja koje dolazi kad im otvorimo prozor, cak i ako je spoljašnja temperatura samo nekoliko stepeni ispod nule. Nije poželjno da se biljke tuširaju hladnom vodom. Pomislite kako bi Vama bilo kad biste se zadihani i zagrejani kupali u hladnoj vodi.

Podno grejanje

Ono je veoma štetno i to ne samo za biljke! Ovaj problem može da se lako reši stavljanjem saksija sa biljkama na podlogu koja nije u direkltnom dodiru sa podom.
Podovi od mermera

Oni sigurno nisu idealni za stalno održavanje toplote potrebne biljkama. Naravno, to ne znaci da biljke treba da držimo na skupocenim tepisima; dovoljno je da ih podignemo na policu ili stocic inad poda, pa da problem bude rešen.
Nedostatak vremena

To je možda poslednji, ali veoma važan argument svih onih koji ne uspevaju da dobiju željene rezultate. Ali, i za njih imamo spreman odgovor; za biljke nije potrebno mnogo vremena kada su postavljene na pravo mesto i negovane na pravi nacin.
Zalivanje

Zimi, kada je temperatura u stanu obicno visoka, biljke treba cešce zalivati, ali po malo. Recimo, da je cetvrt litra vode za saksiju precnika oko 20cm dovoljno za dva dana. U svakom slucaju, dovoljno je proveriti prstom da li je zemlja vlažna, pošto velikom olovkom napravimo rupicu u njoj, Ukoliko osetimo da je zemlja isušena, potrebno je da odmah zalijemo biljku, bez obzira koliko je vremena prošlo od prethodnog zalivanja. Izuzetak od ovog pravila su velike biljke koje se zalivaju rede – jednom u desetak dana. Voda kojom zalivamo ne treba da bude previše hladna, vec da ima sobnu temperaturu, pa je zato treba držati u kantici za zalivanje nekoliko sati pre upotrebe.

Kantica treba da bude mala, kako bi se njome lakše rukovalo. Najbolje je da ima uzan i dugacak grlic koji bez problema može da dopre i do saksija koje nisu u prvom redu.
Problem zalivanja biljka bice rešen ako ih stavimo u posude sa vodom. Na ovaj nacin, biljke ce iz vaza crpiti potrebnu kolicinu vode svojim korenjem.

Prskanje

To je prirodan i potreban dodatak zalivanju. Ova operacija se izvodi pomocu specijalne plasticne ili mesingane prskalice. Ako nemate vremena, biljke je dovoljno prskati jednom nedeljno. Ukoliko vašim biljkama možete da posvetite barem desetak minuta dnevno, utoliko bolje. Listovi koji se svakodnevno prskaju, bice uvek zdravi i sjajni i na njima nece biti opasnog sloja prašine koja zatvara stome, mikroskopske rupice na površini lista koje obezbeduju vitalne funkcije biljke.
Dodatna nega

Kada vec govorimo o prskanju, pomenimo sjaj i hormonski stimulator koji se pripremaju i upotrebljavaju, upravo, prskanjem.
Sjaj je supstanca koja se cuva u bocicama sa sprejom i ima dvostruki zadatak: da listovi biljke budu sjajni, a time i veoma dekorativni i da dezinfikuju, sprecavajuci ili lececi razne poznate biljne bolesti kao što su bela bolest, rda, suvoca i slicno.
Da bi biljke u stanu bile zdrave, potrebno ih je prskati ovim sredstvom sveke dve nedelje.

Hormonski stimulans koji uvek preporucujemo, koristi se za svaki tip biljke i ima zadatak da potpomaže stvaranje novih izdanaka i daje snagu biljci. Njegova upotreba je jednostavna: dovoljno je da se 5 do 6 kapi ove supstance rastvoti u litar vode koja se imace koristi za prskanje, pa da se rasprši po listovima i krošnji biljke.
Ova stimulacija, osim u slucajevima kada su naznacene kontraindikacije za pojedine vrste, treba da se primenjuje svakih petnaestak dana, naizmenicno sa primenom dezinfikujuceg sjaja: jedne nedelje organski stimulator, a one sledece sprej za listove koji ce im stvoriti zaštitu od infekcija.
Ishrana

Pored toga što je organski stimulator, sam po sebi hrana, sobnim biljkama su potrebne i druge supstance, kao što su minerali i organske materije i to na sledeci nacin:
o u jesen i u prolece organsko dubrivo u prahu stavite u rastrešenu zemlju u saksiji, u kolicini navedenoj u uputstvu na etiketi;
o svakog meseca, pored osnovnog dubriva treba poboljšati kvalitet zemlje i mineralnim dubrivom koje se rastvara u vodi kojom se biljka zaliva. I u ovom slucaju treba voditi racuna o datom uputstvu.

Uništavanje parazita

Kada se biljci pojave paraziti, bez obzira na njihovu vrstu, potrebno je da odmah intervenišemo, kako insekti ne bi proširili bolest i na okolne biljke.

U radnjama se mogu nacipolivalentne supstance u spreju koje uništavaju parasite i istovremeno eliminišu nekoliko vrsta ovih štetocina. Ukoliko ove supstance koristimo u zatvorenom prostoru, preporucuje se upotreba spreja sa sastojkom na bazi buhaca koji ne škodi ljudima i životinjama.

Presadivanje

Kada se biljke toliko razviju da je saksija u kojoj je bila do tada mala, treba da je zamenimo novo, ne mnogo vecom od prethodne. Dovoljno je da je precnik nove saksije veci za 2-3cm. Ovde ce biljka moci da živi najmanje godinu dana. Pravilo je da biljkama više prijaju manje saksije, jer višak prostora omogucava da se koren razvija na racun listova.
Najbolje vreme za presadivanje je pozna jesen.

Biljne bolesti

Kao i svi ostali živi organizmi, i biljke se hrane, dišu , razvijaju, cine pokrete, oboljevaju i na kraju umiru.
Kada se razbole, znaci da su ih napali izazivaci bolesti cije dejstvo može da se manifestuje na razne nacine. Odgajivaci biljaka lako prepoznajusimptome i prema njima odreduju o kojoj je bolesti rec, a zatim ih lece.

Bolest mogu da prouzrokuju biljni ili životinjski paraziti, virusi, bakterije ili neki drugi uzrocnici: svetlosne prilike, medostatak ili nepravilno zalivanje, temperaturni skokovi i slicno. U prvom slucaju govorimo o parazitskim, a u drugom o fiziološkim bolestima.
Biljke nije lako leciti kada je bolest vec uzela maha; zato vam preporucujemo da sprecite bolest prskanjem biljaka proizvodima koji ce ih zaštititi i to u pravo vreme, narocito kada su klimatski uslovi pogodni za razvoj bakterija i gljivica ili kada se povecava broj insekata koji su prenosioci infekcije.
Nacešce bolesti fiziološkog porekla su:
- nedostatak hranljivih elemenata: manifestuje se na razne nacine, pre svega promenom boje listova, a to je dokaz da u zemlji u kojoj se biljka gaji nema hranljivih elemenata.
- prerano opadanje plodova: do toga dolazi obicno kada se oforme ili kada je vreme sazrevanja blizu; opadanje prozrokovano klimatskim uslovima, slabljenjem, nedovoljnim zalivanje ili bolestima necvetanja, može da pogodi pupoljke, listove i cvetove.
- hloroza: znaci su naglo požuteli listovi, a nastaje zbog nedostatka hlorofila koje prouzrokuje infekcije parazitskog tipa.
- slabost: to nije baš prava bolest, vec oblik privremene slabosti prouzrokovane dužim boravkom biljke na mestu koje nije dovoljno svetlo, što dovodi do postepenog pomanjkanja hlorofila, pa su i novi listovi slabi i gotovo beli.

Hidrokultura

Da bi se shvatilo koliko su velike mogucnosti primenom ovog nacina gajenja biljka, treba imati na umu:
1. biljke da bi živele upijaju iz zemlje organske elemente i minerale koje kiša i voda kojom se zalivaju rastvara i tako prilagodava kapilarima u korenju koji ih upijaju,
2. zemlja, sama po sebi, ima zadatak da podupire korenje i da omoguci biljkama, bez obzira na vrstu, da budu snažno ukotvljene u zemlju koja je pravo skladište hranljivih materija.
Iz ovoga je lako izvesti zakljucak da su voda i zemlja neophodne biljkama, samo ako sadrže potrebna dubriva.
Za bavljenje hidrokulturom, potrebne su nam specijalne plasticne posude (od 1 do 3 litra), na kojima je poklopac sa rupicama kroz koje cemo provuci korenje biljke, tako da ono dože do vode u posudi.

Poklopac ima svoju dubinu i oblik posude da bi se u njega stavili kamencici koji biljku drže u uspravnom položaju, kako krošnja ne bi klizila i padala na dole. Najzad, na ivici poklopca se nalazi 31 prorez koji odgovara danima u mesecu. Metalni cepcic služi da bi nas podsetio kog dana je menjana voda u koju su sodate hranljive tablete. Ove tablete se koriste u proporciji na litar vode i sadrže supstance, neophodne za život biljaka: fosfor, kalijum, azot, magnezijum, sumpor, kalcijum, cink, gvožde, bakar i mangan.
Sve sobne biljke mogu da se gaje hidrokulturom, ukljucujuci i mesnate biljke, apreporucuje se za gajenje difenbahije, paprati, fikusa, filodendrona, drocene, koleusa, ciperusa, sansevierija, spatifiluma i singonijuma. Hidrokultura se preporucuje leti kada toplota podstice vegetativno obnavljanje,a biljni sokovi brže proticu kroz biljna vlakna, a i vazduh je bogatiji kiseonikom.

Smeštaj biljaka

Da bi se ocuvale na najbolji nacin, a samim tim bile i najdekorativnije, biljke je potrebno smestiti u posebne uslove.
Ne preporucuje se stavljanje saksija u bilo koji ugao kuce, jer bi nam takav raspored oduzimao dosta vremena i zadavao brige prilikom same nege biljaka.

Pokušajte da ukrasne biljke smestite na jedno, ili najviše dva-tri mesta u kuci, zavisno od žeja i mogucnoti. Možete da ih stavite na otvorenu policu tako da dobijaju svetlost sa dve strane. Drugo rešenje je da ih smestite na okrugli i niski stocic u sredini salona. Na stolu može da se nade i staklena, otvorena kugla sa zlatnim ribicama ili akvarijum, što ce dati neobican efekat. Sledece rešenje je da se biljke smeste izmedu dva prozorska okna, u koja pored biljkaka može da se nade neki mineral ili lepa suva grana i po neka obojena spirala, što može da deluje kao lep, egzotican ukras koji odudara od sivila zimskog neba.

Biljke mogu da se drže i u velikim posudama od debelog stakla pricvrccenim ispred staklenih vrata koja se ne otvaraju ili na prozor koji se otvara na gore.