Zavodenje

Kraljica Kleopatra se kupala u mleku u kome je plivalo pregršt ružinih latica.
U Srednjem veku bilo je sasvim uobicajeno kupati se u parfimisanoj vodi.
U renesansnom periodu kupanje je bilo zabranjeno od strane sveštenstva i doktora, pa je upotreba parfema bila neophodna.
Teško je odrediti da li su se parfemi prvobitno koristili u religiozne ili svetovne svrhe. U svakom slucaju, sve religije koriste mirise kao sredstvo cišcenja i komunikacije izmedu coveka i božanstava.
Latinska rec perfumum znaci «prolaziti kroz dim», jer su se u stara vremena mirisna sredstva palila i nudila bogovima kao žrtva. Jevreji su otkrili parfeme dok su boravili u Egiptu, a Biblija pominje ulja za mazanje, mirise i aromaticne biljke. Mudraci su doneli Isusu zlato ali i tamjan i miru.

Današnje parfeme možemo svrstati u nekoliko grupa prema mirisnoj noti koja preovladava.
Cvetni mirisi su najpopularniji i njih karakteriše svežina i iskricavost ruže, karanfila, jasmina, ylang-ylang-a.
S druge strane imamo muške parfeme koji podsecaju na miris duvana, dima i kože, kao i mirisne kombinacije cempresa, kedra i ambera.

Među cvetnim parfemima najzavodljiviji su oni egzoticni, sa toplom istocnjackom notom, kao što su mešavine ruže, jasmina, ambera, ljubicice i sandalovog drveta. Provokativni i ekstravagantni su parfemi «sa zacinima», odn. kombinacije karanfilica, korijandera, cimeta, orašcica i kleke.

Aromaticni parfemi su obojeni ekstraktima lovora, timijana, ruzmarina, nane i prirodne ili hibridne lavande.

I na kraju, osvežavajuci, citrusni mirisi, za nežne duše, vocni mirisi kruške, limuna ili pomorandže. Drvo gorke pomorandže je jedna od najkorišcenijih biljaka u industriji parfema: esencija pomorandže se dobija iz njenog cveta, ulje destilacijom cveta i lista, a koriste se i grancice drveta. Ekstrakt kruške, s druge strane, dobijamo iz kožice ploda i ta esencija se cesto koristi za pravljenje kolonjske vode. Earl Grey, poznati caj, sadrži tu aromu.