INTERVJU

Upoznajte se sa Stevanom Aničićem

Čovek koji ne analizira i ne proučava ljude. On ih oseća. čovek koji sanja obojene snove i preko svoje umešnosti putuje kroz Kosmos. Dupli strelac u horoskopu.

• • U šta verujete?
• • Samo u ljude. Bezrezervno verujem u ljude, naravno, dok ne prokockaju moje poverenje.
• • Znači, ne verujete u Boga, Raj, Pakao?
• • Čovek se za života bori za Raj i u njemu živi. Verujem u sadašnjost. Biblija, po meni, ima puno »rupa«. Smatram da ni Papa ne veruje dovoljno u Boga, jer ,da veruje, ne bi imao onoliku pratnju i zaštitu. Što bi se neko štitio ako jedva ceka da ode kod Boga. Onaj ko se kaje, ne traži oproštaj od Boga već kaznu. Znači da je pogrešio. Šta znači ubici da traži oproštaj? On se prividno »opere«, pa opet ide u greh.

• • Da li ste se ikada postideli i da li imate strahove?
• • Možda se ne stiče utisak, ali ja sam pesimista. Pun sam strahova, što je, verovatno, rezultat moje prerano započete borbe za život. Postidim se uvek kad vidim da je neko spremniji od mene da pomogne čoveku.
• • Kako ste počeli da slikate prstima i koji prst najčešće koristite?
• • Veoma kasno sam otkrio svoj talenat – u 55. godini života i to sasvim slučajno. Jednom prilikom sam slikao četkicom. Sticajem okolnosti uprljao sam prst i obrisao ga na glatku koricu bloka. Onako nehajno. Ja sam nastavio da brišem prst i to je poprimilo oblik cveta. Smatram sve to slucajnošcu, jer sam mogao prst da obrišem i u krpu ili na neki drugi papir. Koristim isključivo srednji prst, jer je najduži, pa mi ostali prsti ne smetaju kad radim.

• • Zašto baš cveće crtate?
• • Kao mali, bio sam primoran da se staram o sebi, pošto sam oca izgubio u svojoj šestoj godini, tako da sam, izmedu ostalog, često kosio livadu kod mene na Zlataru. Oduvek mi je bilo žao cveća kada ga posečem, pa je moguće da ga sada »vaskrsavam« kroz moju umešnost.
• • Da li ste ikada slikali po ženskom telu?
• • Ne, jer to nije odgovarajuci materijal za moju umešnost.
• • Primećujem da na Vašim slikama postoje neki »skriveni« detalji?
• • Sve je to neplanski. Ja jednostavno prstom nanosim boju na karton bez prethodne slike u glavi šta ce da ispadne. Jedan psiholog je rekao da »tu ima necega«. Možda i direktan spoj sa Kosmosom! Ja, kažem vam, totalno opušteno nanosim boju sa prsta na karton i tek kad završim vidim šta je ispalo. Crtam često i školjke u kombinaciji sa cvećem, jer su me one oduvek fascinirale, obzirom da sam radio kao inženjer geologije.
• • Slikate samo minijature?
• • Imam nešto naslikanog u A3 formatu, ali najslađe mi je da izrađujem minijature. Jednom prilikom sam za jedan dan uradio 230 slika velicine pakle cigareta! Smatram da i po tome zaslužujem Ginisa, a ne samo po stilu crtanja. Tvrdim da mogu Zatvorenih očiju da uradim minijaturu ili veći format. Evo, pogledaj ove poteze. To ne može ni jedna četkica da napravi.

• • Da li pamtite svoje snove i da li Vam pomažu u slikanju?
• • Često sanjam i uglavnom pamtim. Sanjam u boji. Sanjam cveće, prirodu. Sećam se da sam sanjao neke predele, meni tada nepoznate. Jednom prilikom, dok sam sa firmom bio u Rusiji, prepoznao sam predeo koji sam pre mnogo godina sanjao. Snovi mogu da me upozore na neka dešavanja na javi. Snovi mi ne pomažu u crtanju, jer, kao što sam rekao, ne razmišljam puno dok slikam. Opustim se, pa šta ispadne. Ja se tako igram.
Našem stolu prilazi bakica koja prodaje cveće.
• • Evo ti, da imaš i ovakvo cvece!

• • Nemojte da se uobrazite, ali delujete nesebično.
- Smatram da je lepota u davanju. Pre nego što sam prvu sliku prodao, ja sam ih oko 1000 poklonio. Da nisam tako radio, ne bih ni napredovao. Šta bih imao od hiljadu slika po fijokama, pri tom lošijih od ovih ovde? Ovako, stalno sam imao nagon da crtam i tako sam se usavršavao. Smatram da još nisam dostigao željeni kvalitet, verovatno i zato što sam perfekcionista.

• • Ovo prijatno druženje sa Vama bilo bi hendikepirano ako ne bismo spomenuli aforizme.
- Oni su moja stara ljubav. Oduvek mi je odgovaralo da se izražavam u kratkoj formi. Počeo sam da ih pišem na sastancima radnickih saveta i drugim skupovima u firmi na kojima je mogla da se čuje ljudska glupost. Smisao za humor sam nasledio od predaka. Kao anonimni aforističar pobedio sam na takmicenju koje je organizovala RTB 1990. godine. Volim da se izražavam i u stihu:

Svi me grde,
Što mi noge smrde,
A što njima duša zaudara,
niko za to ne da ni pet para.